ЭУХЕНИО ЛОПЕС АРРИАСУ. VOY A HABLAR DE MÍ

Переводы с испанского Павла Алёшина.

Эухенио Лопес Арриасу (родился в 1967 году) – писатель, поэт, переводчик, доктор филологических наук, профессор и заведующий кафедрой славянской литературы Университета Буэнос-Айреса. Автор нескольких книг стихов – La revuelta (2017), La reja (2017), Los urutaúes y otros poemas de amor (2018), El norte es el sur (2019, в соавторстве с Ольгой Хохловой), Yo, animal (2019), Hombres subterráneos (2022) y Voces de Buenos Aires (2023), романа Lembú, la infame y borrascosa vida del nunca sargento Cabral (2023), книги эссе о Пушкине (2014). Переводил на испанский язык, в том числе, произведения А. Пушкина, Ф. Достоевского, Г. Айги.

 
Я СЕЙЧАС РАССКАЖУ О СЕБЕ:

в кресле сидит кошка,
кошка не умывается,
кошка не двигается,
кошка ни о чем не думает.

Я сейчас расскажу о себе:
кошка чувствует
кровь, когда видит
птицу.

Я сейчас расскажу о себе:
о голубе сидящем на перилах балкона
обращенного к колодцу
обращенного к центру
земли.

Я сейчас расскажу о себе:
о крылатом страхе перед кошкой пробуждающейся
от света мигающего когда кошка готовится к прыжку

о чувстве облегчения птицы
что оставляет нас
вдвоем с кошкой
на двух уступах пропасти.

 
В ЗВУКАХ СКРЫВАЕТСЯ ЧТО-ТО.
Ты затыкаешь уши и разворачиваешь их
как радар
чтобы они проникли в тебя.
В мягком шуме улицы
это что-то скрывается
словно в перьевой подушке
прокол.
Изнутри облаков падает скрипка,
щипающая меня.
Есть что-то – голос ли? –
что напрягает мускулы
готовое прыгнуть.
Я медленно закрываю двери и представляю
что забываю гул муравьев
звучащий в моей голове.

 
В ТИШИНЕ ЕСТЬ
звуковой мир
только глухим
дарованный.

 
ОН
(иногда)
был тем кто он есть.

 
ТЫ
не представляешь
кто я.

Ты
если бы догадалась
кто ты
увидела бы
во мне брата.

Я погружаюсь в тебя
чтобы найти себя.

 
КУБИК САХАРА
в чае.
Я в твоих поцелуях.

 
ЗЕРКАЛО ОТДАЁТ МНЕ ОБРАТНО
пустоту
твоего отсутствия.

 
ЗЕРКАЛО ОТДАЁТ МНЕ ОБРАТНО
мир
не быть тобой.


Voy a hablar de mí:

en el sillón hay un gato
el gato no se lame
el gato no se mueve
el gato no sabe.

Voy a hablar de mí:
el gato siente
la sangre cuando ve
el pájaro.

Voy a hablar de mí:
de la paloma en la medianera
que da al pozo
que da al centro
de la tierra.

Voy a hablar de mí:
del miedo de alas ante el gato que despierta
de la luz que parpadea cuando acecha el gato

del alivio del pájaro
que aletea y nos deja
solos con el gato
a dos pisos del abismo.

 
En los sonidos hay agazapado un algo.
Parás las orejas y las desplegás
como un radar
para que te penetren.
En el mullido murmullo de la calle
se esconde
como en un almohadón de plumas
la picadura.
Cae de entre las nubes un violín
que me pellizca.
Hay un algo –¿una voz? –
que tensa los músculos
lista para saltar.
cierro lentamente las puertas e imagino
que dejo afuera el rumor de las hormigas
que suena en mi cabeza.

 
En el silencio hay
un mundo sonoro
solo a los sordos
concedido.

 
Él era
(a veces)
lo que es.

 
Vos
no tenés idea
de quién soy.

Vos
que si tuvieras un vislumbre
de quién sos
atisbarías tal vez
en mí a un hermano.

Me sumerjo en vos
para buscarme.

 
Un terrón de azúcar
en el té.
Yo en tus besos.

 
El espejo me devuelve
el vacío
de tu ausencia.

 
El espejo me devuelve
la paz
de no ser vos. 

 
 
На обложке: «terra inskonstanza» by ErcanY
Лицензия: CC BY-NC 2.0 DEED

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *